Молитва пред путовање

Господе Боже наш,
Који си прави Пут, Истина и Живот,
Који си био сапутник угоднику Твоме Јосифу
и сачувао га и узвисио у Мисиру,
Који си послао ангела мира слузи Твоме Товији
да му сапутник буде,
смилуј се и на мене грешног
и буди ми сапутник на овом путу.

Сачувај ме од искушења,
од сваке преваре и пакости злих духова и злих људи,
одржи ме у правди и истини по заповестима Твојим,
да се вратим у здрављу душе и тела испуњен благословима Твојим,
јер је Твоје Царство, сила и слава Оца и Сина и Светога Духа,
сада и увек и у векове векова. Амин

 




 

Нема коментара:

JEROMONAH MAKARIJE (MILOVANOVIĆ)

JEROMONAH MAKARIJE (MILOVANOVIĆ) (duhovnik jovanjski)
Jeromonah otac Makarije Milovanović rođen je u Šumadiji, u selu Zakuti, opština Gruža, 1894. godine. U svom mestu završio je osnovno obrazovanje. Kao mladić učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Po završetku rata jedno vreme služio je u žandarmeriji. Kada se pojavio bogomoljački pokret u Kragujevcu, otac Makarije bio je veoma revnostan učesnik tog pokreta Hrišćanske zajednice. Potom, pod uticajem vladike Nikolaja i bogomoljačkog pokreta, on ostavlja svoju službu u žandarmeriji i povlači se u manastir Draču, nedaleko od Kragujevca, i po svoj prilici tamo je zamonašen. Zbog duhovne privrženosti vladici Nikolaju, koji se tada nalazio u Ohridu, otac Makarije već kao monah odlazi u njegovu eparhiju u manastir Sveti Naum, na ohridskom jezeru.
U Svetom Naumu otac Makarije ubrzo je zapažen svojim strogim podvižničkim životom. Zbog toga je kao monah mnogo i cenjen. Njegovi podvizi u postu, u neprestanoj umnosrdačnoj Isusovoj molitvi i nespavanju bili su veoma poznati. Shvatio je da je to bilo njegovo, kao monaha, glavno zanimanje. Spavao je veoma malo, i to ne u običnoj postelji, već u jendom mrtvačkom sanduku, koji je sebi napravio i koji mu je služio umesto postelje. Ovakvom posteljom nije sebi obezbeđivao ugodan odmor,već se primoravao na duhovnu budnost i neprestanu Isusovu molitvu, razmišljajući stalno o smrti. Hranu je upotrebljavao sa velikom uzdržljivošću, posnu, često i bajatu, kad gubi dobar ukus i prijatan miris. Zato je, možda, često poboljevao od stomačnih bolesti i nedostatka kiseline, pa je bilo potrebno da uzima po malo vina ili drugog sličnog pića, i to je kod bratije u manatiru izazivalo različito komentarisanje, što će ga pratiti u ovčarskim manastirima. Kako je bio poznat u manastiru po ćutanju i u molčaniju po umnosrdačnoj molitvi, to su ga svi zvali: Makarije Ćutljivi. Znao je, zaista, da u Svetom Naumu po ceo dan, posle bogosluženja, ćuti uz umnosrdačnu molitvu, i da u manastirskoj porti plevi, čupa korov i travu po kaldrmi ispred crkve i konaka.
Vladiku Nikolaja slušao je kao svog duhovnog oca i bez njegovog blagoslova ništa nije preduzimao da radi. Sveto bogosluženje je kao monah smatrao glavnijim zanimanjem od svakog drugog posla i poslušanija, pa su ga zato neki iz bratije osuđivali.
Kad bi se s nekim pozdravljao ili kad bi kome zakucao na vrata, u svom kratkom razgovoru glavna mu je uzrečica bila:"Gospodi, pomiluj!" Vele da su ga birali i za igumana nekim manastirima, no on je to počasno zvanje iz smirenja odlučno odbijao.
Zbog svoje velike vere i usrdne molitvenosti Bog mu je dao i dar isceljivanja. Pa kako su u manastir često dolazili bolesnici, pogotovo umobolni, to jednom prilikom neki bogat čovek dovede u Sveti Naum svog umobolnog sina. Platio je da mu duhovnici čitaju za sina najveću molitvu za ozdravljenje - Svetu tajnu jeleosvećenja. Sakupili su se duhovnici i pročitali molitvu bolesničku, pomazali ga Svetim jelejem, ali bolesniku nije bilo bolje. Posle nekoliko dana otac Makarije, videći tog mladića kako se muči, zatražio je da mu on pročita molitvu. Vršio je tu istu Svetu tajnu jeleosvećenja potpuno sam. Nije tražio pomoći. Molio se tako iskreno i predano, gotovo sa suzama. Pri kraju molitve, na veliko čuđenje prisutnih, bolesnik se osvestio i postao isceljen. Otišao je kući zdrav. O tome se u manatiru mnogo komentarisalo. Zaključak je bio da je velika vera i iskrena molitva u svetiteljski oblagodaćenoj duši Makarija iscelila bolesnika. Od tada su svi sa strahopoštovanjem gledali oca Makarija, kao na čoveka Božjeg i velikog duhovnika, koji je čitao molitvu ne da primi novac, nego da isceli bolesnika.
Otac Makarije odlazio je povremeno i u manastir Kalište, koji se nalazio nedaleko na zapadnoj obali Ohridskog jezera. Tamo je služio Svetu Liturgiju i druga bogosluženja vršeći i ostale duhovničke dužnosti.
Početkom Drugog svetskog rata, pod velikim pritiskom i maltretiranjem Bugara, svi monasi Srbi i Makedonije proterani su za Srbiju. Zadržao se tamo još nekako samo otac Makarije. Svakako da su u njemu Bugari osetili velikog podvižnika i molitvenika, pa nisu žurili da i njega isteraju. Tek 1944. godine Bugari progone i oca Makarija, kao što su nešto ranije arhimandrita Nestora. Tada on dolazi iz Svetog Nauma u Ovčar, u ženski manastir Jovanje, na Sretenje te 1944. godine. Postavljen je u ovaj manastir za duhovnika od episkopa Vikentija (Prodanova), koji je u to vreme u Žičkoj eparhiji zamenjivao episkopa Nikolaja.
Sestre su u Jovanju u ocu Makariju odmah prepoznale velikog duhovnika i, poštujući ga, o njemu sve najlepše govorile. Revnosno je u manastiru služio sva bogosluženja. I ovde je on, kao i u Ssvetom Naumu, podvižnički mnogo postigao i dugo se iskreno Bogu molio. Razmišljajući o smrti, često je, moleći se, usrdno plakao, čak i na glas, da su ga sestre mogle čuti. Ponekad bi pozvao i sestre iz manastira i savetovao ih da se i one sa suzama mole za sebe i za mir u svetu, a on bi se tom prilikom još usrdnije molio, sa mnogim suzama. Osećao je kako nastupaju strašni dani bratoubilačkog rata, mnogo strašniji nego s okupatorom. Niko ga nije video da se smejao. Ako bi se neka od sestara u manastiru za bilo što nasmejala, što nije u skladu s monaškim životom, on bi počeo prosto da kuka. Tako bi za trenutak u manastiru nastala velika tišina. U to bi vreme pored njih mirno prošao tiho govoreći: "Gospodi, pomiluj; nemojte se smejati, jer ceo strah Božji izađe iz čoveka kad se smeje." I tada je njegova postelja u Jovanju bila neki duboki sanduk, sličan mrtvačkom, sa običnim poklopcem, koji je često premeštao po svojoj keliji. Živeći u tom devojačkom manastiru, praktikovao je da i u njemu, kao i u Svetom Naumu, neprestano obavlja umnosrdačnu Isusovu molitvu. Tako se on stalno molio držeći u desnoj ruci brojanice, a u levoj đule (slično kantarskom tegu) od tri do pet kilograma, koje je nosio preko celog dana, tako da su mu ruke uvek bile zauzete. Sa tim teretom on je putovao i posećivao ostale ovčarske manastire. Vezao bi sebi katkad i teško kamenje i nosio ga tako o bedrima privezano pojasom. Kad bi ga u takvom podvigu videli, mnogi bi pomislili da se pravi jurodiv. Međutim, otac Makarije kao monah i istinski podvižnik i asketa bio je čovek velike vere, ogromne duhovne snage i molitvenosti, velik ljubavi prema Bogu i svetim monaškim, hrišćanskim podvizima. Zato je i njegovo lice bilo uvek isposničko i uvek nekako žuto i svetlo. Izraz njegovog lica odavao je neki svečani dostojanstveni, lagodatni mir, čije vam prisustvo unosi u dušu radost, ali i strahopoštovanje.
Kao duhovnik i ispovednik bio je svetootački mudar, savestan i rasudljiv. Jednom prilikom kad je ispovedao jednog mladića, učenika bogoslovije, dao mu je epitimiju da pet dana posti. Zatim je zastao i, razmišljajući, rekao: "Bolje će biti da podelimo, pa ti uzmi da postiš dva dana, a ja ću postiti tri dana". Eto, tako je izoštrena i prefinjena savest ovog velikog duhovnika često činila.
Krajem rata, kad su došli partizani iz Bosne do Ovčara, u jesen 1944. godine, monasi i monahinje ovčarskih manastira, zaplašeni njihovim ubijanjem, pogotovo sveštenih i monaških lica, razbežali su se po drugim manastirima u Srbiji. Razbežale su se i sestre iz Jovanja. Da ne bi bolešljivog oca Makarija snašla neizvesna i surova sudbina bezbože najezde, jovanjske monahinje Fevronija (sadašnja igumanija Pećkog manastira) i monahinja Hristosija stave ga na manastirsko magare, pa pođu do Čačka. Iz Čačka produže vozom do Kraljeva. Tu u razorenom i ratom opustošenom Kraljevu prenoće na železničkoj stanici pa ujutro pođu peške prema Gruži za dve-tri stanice, a onda vozom. U Gruži je udata sestra oca Makarija, a i njegov brat se tu nastanio. Tako oni ostanu kod njegove sestre od Male Gospojine do Aranđelovdana. Kada se u to vreme malo razvedrila situacija, oni se vrate u svoj manastir Jovanje.
Pored bogosluženja u Jovanju, otac Makarije dolazio je povremeno poslom i u druge manastire, pa i u Ovčar Banuu. Sa njim se u obližnjem manastiru Blagoveštenju tada upoznao i današnji naš Patrijarh Pavle, koji tada još nije bio monah i zvao se Gojko. On je provodio sa ocem Makarijem duže razgovore i o monaškom i duhovnom životu, pa je tako video u njemu istinskog i pravog monaha. Zato ga i uzima sebi za duhovnika, koji ga i privoli na monašenje tu u manastiru 1947. godine.
Najzad, otac Makarije proriče i čas svoje smrti. Sestre su to u manastiru zapamtile, kao i sadašnji vladika niški Irinej , koji se tada nalazio sa njima u Jovanju. Oni vele da je otac Makarije sutradan po Vidovdanu, posle molitve, tačno u 5 sati posle podne 29. juna 1949. usnuo u Gospodu.
Iako je otac Makarije često pobolevao od stomaka zbog nedostatka kiseline ili zbog katara creva, ipak se pred kraj razboleo od druge bolesti; sestre vele: od crvenog vetra, od čega je i umro. Budući da je ovaj podvižnik svetiteljski živeo u Isusovoj molitvi, on je tu molitvu stalno i upražnjavao i njome disao. To se naročito videlo poslednjih časova njegovog života, kada je on, iako u komi, neprekidno ponavljao molitvu: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!" A neposredno pred rastanak sa telom, izgovarao je anđeosku molitvenu pesmu: "Svjat, Svjat, Svjat, Gospod Savaot. Ispoln Nebo i Zemlja slavi Tvojeja…"
Posle pet godina telo oca Makarija izvađeno je iz zemlje. To je bilo povodom otkopavanja svih jovanjskih grobova pred potapanje i rušenje manastira Jovanja 1954. godine. Tom prilikom država je, radi hidrocentrale u Međuvršju, primorala crkvene vlasti da pristanu na simbolički ponuđenu cenu od 800.000 (osam stotina hiljada) dinara. Na taj način nove komunističke vlasti otkupile su, razrušile i potopile manastir Jovanje.
Grob oca Makarija otvoren je na drugi dan manastirske slave po Ivanjdanu 1954. godine. Telo mu je izvađeno celo i netruležno. O tome je obavešten nadležni episkop žički German i vladika Nikolaj u Americi, koji je zamolio čačanskog protu Milivoja Maričića da prikupi biografske podatke o ocu Makariju. Šta je prota u tom pogledu učinio, nije nam poznato. Posle deset dana, po blagoslovu episkopa Germana, ponovo je oca Makarijevo telo vraćeno u zemlju i sahranjeno na Kulini kod manastira Svetog Uspenija.
Vladika niški Irinej o tom prvom iskopavanju tela oca Makarija kaže:"Bio sam prisutan kada su iskopali zemne ostatke jovanjskih monahinja. Oca Makarija otkopali su na kraju, jer mu se grob nalazio poslednji na jugoistočnoj strani. bio je ceo, sa potpuno prepoznatljivim likom. U ruci je držao drveni krst, koji se nije mogao lako uzeti iz suhe ruke. Kosa i brada i celokupna koža bila je na njemu. Grudi su zvonile kao u živa čoveka. Oni koji su ga znali. mogli su ga poznati".
Sutradan po Ivanjdanu, hramovnoj slavi, i po osvećenju novog manastira Jovanja 1959. godine, mošti oca Makarija ponovo su izvađene iz zemlje i, sa kostima ostalih upokojenih jovanjskih duhovnika i sestara, prenešene u novi manastir Jovanje i na određeno mesto sahranjene. Samo ovoga puta u grobu oca Makarija bile su kosti, još dovoljno neočošćene od tela. Kosti svojih upokojenih duhovnika sestre su prenele i sahranile u pripratnom delu nove jovanjske crkve, gde i sada počivaju.
Poštujući svoje duhovnike, monahinje jovanjske kažu da, ako bi neko bolestan i sada prišao grobu oca Makarija sa jakom verom i iskrenom molitvom, kajući se za svoje grehe, ozdravio bi. ako i one u manastiru imaju neku nevolju, bolest ili muku, pa se tako pred njegovim grobom zamole, osećaju se mnogo bolje.
Po pričanju jovanjskih sestara, kada je prvi put izvađeno iz zemlje netruležno telo oca Makarija, došao je i njegov brat Sima. Ubeđen da mu se brat posvetio, tražio je njegovu jednu ruku da u svom kraju s njom misionari. Međutim, sestre koje to tačno pamte, kao što je igumanija mati Evpraskija, vele da Sima kao brat oca Makarija nije odmah uzeo njegovu ruku da s njom misionari u svom mestu kao sa svetom, već ju je uzeo kasnije kada je po drugi put izvađena iz zemlje 1959. Tada se kosti još nisu očistile od tela koje se raspadalo. Simo je, ipak uzeo jednu njegovu ruku i sušio je. Ne uspevši da je osuši, a i osećajući od nje neprijatan zadah, vratio ju je ostalim kostima. Tako je ovaj prepodobni otac i poznati po blaženom životu i smirenju duhovnik jovanjski iscelio od duhovne prelesti i svog brata, da se ne bi ovaj poneo kako mu je brat postao svetac. Po verovanju mnogih savremenika, možda je zbog takve Simine nerazumne i sujetne namere sam Bog molitvama oca Makarija učinio da naknadno dođe do truljenja njegovog tela, što se pokazalo prilikom drugog iskopavanja radi prenošenja u Novo Jovanje.
Otac Makarije jeste zaista veliki duhovnik i istinski monah dvadesetog veka, koji svojim životom pokazuje svima nama pravoslavnim hrišćanima, a posebno monasima, da se i u današnje vreme, koje je puno greha i zla, pogotovo nemorala, može sa čvrstom verom uz veliki trud i stalnu molitvu održati u bogougodnom životu koji vodi u Carstvo Nebesko.
Prepodobni oče Makarije, moli Boga za nas.

preuzeto sa http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/ovcarskiman7.html
Нема коментара:

Молитва по договору



Молитва по договору
Господе Исусе Христе, Сине Божији, Ти си рекао Својим пречистим устима: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац Мој Који је на небесима. Јер где су два или три сабрана у Моје име, онде сам и Ја међу њима. Неоспорне су речи Твоје, Господе, милосрђе је Твоје беспримерно и човекољубљу Твоме нема краја. Зато те молимо: даруј нама слугама Твојим (имена), који су се сагласили да Те моле за (садржај молбе), испуњење наше молитве. Али, не како ми желимо, већ како ти желиш. Нека буде у векове воља Твоја. Амин.
Нема коментара:

Акатист Светом Јоаникију Девичком

АКАТИСТ
СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ
2. /15. децембар
Кондак 1.
Теби, предивном светитељу Божијем, који си подвигом својим и Небо и Земљу задивио, молитвени поздрав шаљемо, а ти, пошто си стекао свеизобилну благодат Духа Светога, помози нам да се од греха очистимо и душу обожимо, како би могли да ти кличемо: Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Икос 1.
Свесвета Тројица, Отац, Син и Дух Свети, од вечностио провиде у теби, свети Јоаникије, изабрани сасуд свој, у коме се изобилно настани благодат Њена, коју си ти кроз неисказане подвиге и анђелску ревност стекао. Нарочито те је Господ  обдарио силом да зле демонске силе изгониш из оних који ти са вером припадају. Дивећи се светом и светлом лику твоме, ми ти благодарно кличемо:
Радуј се, изабрани сасуде Свесвете Тројице!
Радуј се, величанствени подвижниче земље Србске!
Радуј се, јер си за веру Православну ревновао свим бићем својим!
Радуј се, јер си животом својим на Земљи прославио Господа!
Радуј се, јер си се уподобио највећим подвижницима Цркве!
Радуј се, радости оних који те за молитвеника свога пред Престолом Божијим имају!
Радуј се,  јер си силом Часнога Крста, одгонио пукове демона!
Радуј се,  јер си ходећи стазама заповести Христових у Царство Његово ушао!
Радуј се, земаљски анђеле и Небески човече!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 2.
Ти, свети Јоаникије, угледа свет овај у јужним Србским земљама, родивши се од побожних и имућних родитеља, који су увек за све хвалу узносили Богу песмом: Алилуја!
Икос 2.
Још од младости своје ти, свети Јоаникије, све богатство родитељско презре, пожелевши да сав живот свој посветиш Богу. У срце твоје усели се Дух Свети који те је тајно руководио ка неисказаним красотама Царства Небеског, за којим си ти неизмерно жудео. Зато ти кличемо овако:
Радуј се, јер си освећен још од утробе мајке своје!
Радуј се, јер си чедо Божије био, не родивши се од похоте телесне, но од благодати!
Радуј се, јер си од младости леђа окренуо варљивим светским сладостима!
Радуј се, јер си све биће своје усмерио ка Свеблагом Господу!
Радуј се, јер си постао син Божији по благодати!
Радуј се, јер си од младости украсио ум свој божанском премудрошћу!
Радуј се, сабеседниче анђела!
 Радуј се, испосниче медоточиви!
Радуј се, украсу света!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 3.
Желећи да свим бићем својим послужиш Богу, ти, свети Јоаникије, напусти родни крај и дође на пусто место звано Црна Река на Ибру, где се настани и поче у самоћи да Богу благодариш песмом : Алилуја!
Икос 3.
У пећини црноречкој, ти, свети Јоаникије, поче да ткаш молитвени покров који те је штитио од злих сила демонских. Младо тело твоје си умртвљивао великим уздржањем у храни и сну, како ти оно не би било препрека за достизање савршенства духовног. Почуј стога ове усклике наше:
Радуј се, јер си узевши крст свој ка Господу смерно од младости пошао!
Радуј се, јер си раздавши земаљско благо, стекао изобилно благо Небеско!
Радуј се, подражаваоче највећих пустиножитеља!
Радуј се, јер си варљиве лепоте овога света висином духа презрео!
Радуј се, јер си у потоцима молитвених суза утопио лукавог ђавола!
Радуј се, јер си стално пред собом лик Господа Исуса Христа имао, кога си једино истински љубио!
Радуј се, јер си у тишини црноречке пећине созерцавао дубине Божије!
Радуј се, јер подвизи твоји светле као звезде у тами небеској!
Радуј се, јер си Духом Светим осветио душу своју!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 4.
У пећини која ти је била место подвига, свети Јоаникије, један век пре тебе се подвизавао и свети Петар Коришки, и као и он, и ти си је највише освећивао песмом: Алилуја!
Икос 4.
Као што се не може сакрити град који на гори стоји, тако се ни подвизи твоји, свети Јоаникије, нису могли сакрити, па ти почеше долазити многи подвижници, жељни да имају мудрог духовног оца који ће их руководити ка Царству Небеском. Зато прими ове молитвене поздраве наше:
Радуј се, јер си као птица горска по пећинама живео!
Радуј се, јер си Бога умилостивио свеноћним стајањем на молитви!
Радуј се, јер си све жеље телесне угасио постом и молитвом!
Радуј се, јер си се и дању и ноћу поучавао закону Господњем!
Радуј се, јер си засијао као сунце подневно у земљи Србској!
Радуј се, јер си подражавао подвизима светог Петра Коришког!
Радуј се, јер иако си анђелски живео, ипак си земни човек био!
Радуј се, јер те је благодаћу својом украсио Творац света!
Радуј се, јер се светошћу твојом Божанском озарује род људски!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 5.
Подвизи твоји и Божанска премудрост твоја, свети Јоаникије, привукоше и побожан народ српски, који долажаше к теби, жељан духовне поуке, жељан да и он Богу поје: Алилуја!
Икос 5.
А када се у Црној Ријеци сакупи довољан број монаха, ти, свети Јоаникије, у тој пећини сагради храм Божији у славу Светих Архађела. У њему су се служиле Свете Литургије за спас поробљеног Србског народа од силних Агарјана. Нека ови усклици наши у славу твоју буду на спасење данашњег рода Србскога:
Радуј се, јер си храм Светих Арханђела у Црној Ријеци саградио!
Радуј се, јер си верни народ позивао да љуби Бога више од свега!
Радуј се, јер си молитвама својим укрепљивао поробљени народ Србски!
Радуј се, јер те је Господ призвао да Му верни слуга будеш!
Радуј се, јер си као кедар ливански умножио стадо Христово словесним овцама!
Радуј се, јер си постом и молитвом узлетео ка небесима!
Радуј се, јер си чудесима својим обасјао земаљску Србију!
Радуј се, јер си као звезда светошћу својом осветлио и Небеску Србију!
Радуј се, јер си био предивни служитељ Једносушне Тројице!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 6.
Од тада у манастир твој, свети Јоаникије, поче све више да долази верног народа, као на неку духовну кошницу, да се напоји меда Небеског, и да радосним гласом поје: Алилуја!
Икос 6.
Али када то поче да смета душевном миру твоме, ти, свети Јоаникије, тајно напусти Црну Ријеку и оде на Косово у пусту шуму крај Дренице. Тамо нађе неку шупљу букву, у којој се настани и у којој поче да чиниш још веће духовне и телесне подвиге, који су само Богу знани. Стога и почуј ове анђелске усклике:
Радуј се, јер си као пчела саградио себи кошницу у дрвету буковом!
Радуј се, јер се као и птице небеске за храну ниси бринуо, већ си јео оно што ти је Господ слао!
Радуј се, јер си цео живот свој провео у молитвеном тиховању!
Радуј се, јер очима ниси дао сна, ни веђама дремања, док ниси угасио све страсти своје!
Радуј се, јер си њиву душе своје натопио потоцима покајничких суза!
Радуј се, јер си постао сабеседник анђела!
Радуј се, јер си из светског метежа побегао у тишину Христову!
Радуј се, јер си монашки живот заволео више од свега што је у свету!
Радуј се, јер си врлинама процветао као ливада пролећна!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 7.
Исконски непријатељ рода људскога, на све могуће начине је покушавао да те саблазни, свети Јоаникије, и да те удаљи са тога места, чинећи ти небројене пакости, али си га ти одагнавао силом Божијом и Небеском песмом: Алилуја!
Икос 7.
Као што злато тек у огњу потпуно засија, тако си и ти, свети Јоаникије, кроз силну борбу са демонима засијао, поставши победник над њима и задобивши благодат да их молитвом изгониш из оних који беху опседнути њима. Због тога ти кличемо овако:
Радуј се, јер си велику битку водио против злих сила демонских!
Радуј се, јер си у дому Божијем процветао као цвет миомирисни!
Радуј се, јер си стекао благодат да чуда чиниш!
Радуј се, јер си се са Богом сјединио кроз бдење, пост и молитву!
Радуј се, јер си се обогатио Божанским виђењима!
Радуј се, јер си показао анђелску ревност!
Радуј се, јер си светим животом својим душу своју обожио!
Радуј се, пресветло огледало Божанског расуђивања!
Радуј се, јер овај свет није достојан величине твоје!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 8.
Премудри Господ је у сваком времену и у сваком народу подизао изабране слуге своје, међу којима си и ти, свети Јоаникије. И ти си био изабран, као и многи пре тебе, да молитвено подижеш руке ка небу и са сузама се молиш за Србски род, вапијући: Алилуја!
Икос 8.
А када ка теби, свети Јоаникије, поново почеше да притичу нови монаси, ти сазида храм Божији у част Ваведења Пресвете Богородице. И тако настаде још један Србски манастир, звани Девич, у коме ће се кроз потоње векове узносити молитве Господу за грешни и напаћени род наш. Због тога ти узносимо ове похвале:
Радуј се, украсу испосника!
Радуј се, светило свештеника!
Радуј се, похвало монаха!
Радуј се, непоколебиви стубе Цркве!
Радуј се, лекару болесних!
Радуј се, необориви стубе смирења!
Радуј се, прогонитељу демона!
Радуј се, радости рода Србскога!
Радуј се, утврђење вере Христове!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 9.
У Девичу ти, свети Јоаникије, стекавши велику благодат кроз подвиге своје, поче да чудесно исцељујеш народ од разноврсних недуга, а нарочито опседнуте од злих сила демонских, да се због тога надалеко чула захвална песма: Алилуја!
Икос 9.
И Небо и Земља су неми пред чудом које си потом учинио, свети Јоаникије. Јер када деспот Србски Ђурађ Бранковић, дознавши за силу твоју, доведе опседнуту ћерку своју Мару у манастир, ти је молитвама твојим исцели и злог духа изагна из ње. Тада он из захвалности даде велики прилог манастиру и одведе кћер здраву дому своме. А ми слушајући о томе можемо само да ти благодарно кличемо:
Радуј се, јер се по свој земљи Србској уздигла слава твоја!
Радуј се, јер си стекао слободу да и демоне из људи изгониш!
Радуј се, јер си постао извор исцељења благодаћу Божанском!
Радуј се, јер иако си побегао из света, за цео свет си се молио!
Радуј се, јер светлост чудеса твојих озарује душе верних!
Радуј се, тихо пристаниште оних које си од силе нечисте исцелио!
Радуј се, јер молитвена свећа душе твоје на Земљи никада се није гасила!
Радуј се, миомирисни покрове земље Србске!
Радуј се, ризницо Божанске премудрости!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 10.
У манастиру Девич, ти, свети Јоаникије, проведе цео потоњи живот свој, ревнујући у подвизима и помажући народу Србском, непрестано благодарећи Господу за све песмом: Алилуја!
Икос 10.
Наситивши се живота, ти, свети Јоаникије, мирно сконча у дубокој старости, и тело твоје би са сузама опојано и сахрањено у манастиру. Убрзо потом над гробом твојим би подигнута мала црква, у којој многобројни народ поче да задобија помоћ над моштима твојим. Стога ти кличемо овако:
Радуј се, јер си на крилима анђела узлетео у Царство Небеско!
Радуј се, јер си руковођен Духом Светим препливао море искушења!
Радуј се, јер си се цео живот на Земљи старао да се удостојиш кушања Небеске сладости!
Радуј се, јер си стекао Соломонову старост и премудрост!
Радуј се, јер предстојиш престолу Пресвете Тројице!
Радуј се, јер си на крилима врлина у Царство Небеско узлетео!
Радуј се, јер са анђелима на Небу појеш Трисвету песму Господу славе!
Радуј се, јер си стекао слободу да се молиш Господу за спасење наше!
Радуј се, јер си земљу Србску осветио подвизима и чудесима својим!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 11.
Диван је Бог у Светима својим, диван је и у теби, свети Јоаникије Девички, јер кроз свете мошти твоје непрестано чињаше чудеса, да су и Земља и Небо радосно појали: Алилуја!
Икос 11.
Тако ти, свети Јоаникије, у прошломе веку исцели једну девојку по имену Стојна, која се беше тешко разболела, а она, када оздрави, не хтеде да напусти манастир твој, него остаде у њему и замонаши се, добивши име Евгенија, али је народ, због изузетне доброте зваше блажена Стојна. Нека ове похвале наше буду у славу твоју:
Радуј се, јер си небројена чуда и за живота и после смрти чинио!
Радуј се, јер си по престављењу своме на чудесан начин подвижнике у манастир Девич доводио!
Радуј се, јер са анђелима ликујеш на Небесима!
Радуј се, јер те уместо земаљског сунца греје сунце Христос!
Радуј се, јер си по престављењу своме Господу принео изобилне плодове трудова својих!
Радуј се, јер иако си отишао од нас, увек си невидљиво са нама, и молиш се за спасење наше!
Радуј се, јер си се удостојио гледања лица Божијег!
Радуј се, јер си Цркву Божију украсио светошћу својом!
Радуј се, огњени мачу који зле силе одгониш из опседнутих!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Кондак 12.
Неда се Господ наружити, а не да ни да се руже Свети Његови, јер непријатељи Имена Његовог, често кидисаху да униште свете мошти твоје, свети Јоаникије, али их Господ увех кажњаваше, наводећи верни народ да због тога радосно кличе: Алилуја!
Икос 12.
Тако непријатељи Имена Христовог и рода Србског и у првом и у другом светском рату хтедоше да откопају гроб твој и оскрнаве свете мошти твоје, али их брзо стиже тако жестока казна, да више не покушаваше ни да приђу гробу твоме, на радост верног народа Србског. Зато прими ове молитвене поздраве наше:
Радуј се, јер си непријатеље Божије кажњавао када су хтели да гроб твој оскрнаве!
Радуј се, јер је вода у потоку крај манастира где си се подвизавао постала целебна!
Радуј се, јер си једног Арнаута, који је украо паре са тога извора, па полудео, чудесно исцелио од лудила!
Радуј се, јер највише исцељујеш умоболне и бесомучне болеснике!
Радуј се, јер си био истинити сведок Васкрслога Христа!
Радуј се, јер си постао причасник Божанске благодати!
Радуј се, јер си целога живота радосно певао о слави Божијој!
Радуј се, јер си као сунце душом зашао у непролазну светлост Царства Небеског!
Радуј се, јер си сачувавши заповести Господње постао дом Пресвете Тројице!
Радуј се, свети Јоаникије Девички, велики изгонитељу сила демонских!
Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и  кондак 1.и онда молитва, на крају.
Кондак 13.
О, свети Јоаникије Девички, велики угодниче Божији, прими ове молитве наше и по благодати коју си стекао, замоли Господа да милостив буде нама који свето име твоје са љубављу прослављамо, како би и ми обрели спасење и удостојили се да кроз сву вечност певамо: Алилуја!
Молитва
О, свети Јоаникије Девички и подвижниче Црноречки, погледај са Неба на нас јадне и бедне, недостојне да се и зовемо људи, јер смо се гресима уподобили најгорим скотовима, чак смо постали и гори од њих, чинивши сваку врсту безакоња. Погледај, док још не буде сасвим касно, па нас молитвама твојим подигни из блата, потерај нас из каљуге у којој се ваљамо, и поведи нас на воду покајања, како би се опрали од сваке греховне прљавштине. Прени нас из сна неосетљивости како би се што пре сетили да носимо бесмртну душу у себи, која вапије за небеском храном. Јер ми, земни и само земни, товимо само ово земно тело сваковрсним наслађивањем, а за душу и не маримо, као да је и немамо. А душа по смрти путује у други свет, на суд Божији, да нас прикаже какви смо на земљи били. И шта ће рећи тада, него: Крива сам, оправдања ми нема, и идем у таму најкрајњу, где ми и јесте место.
Да се то десило неби, завапи пред престолом Божијим, свети Јоаникије, да нас чудесном силом својом преобрази, преобрати, преуми и поврати из далеке земље безакоња у дом Очев. Нека покида свезе наше са овим светом, нека нас води кроз огањ и воду, кроз шибу и патњу, и нека нас као пшеницу кроз воденични жрвањ самеље како би постали чисто и бело брашно од којег се може месити најлепши хлеб Небески.
А све оне који су по гресима својим постали плен нечистих сила, очисти, исцели, и поврати им мир, Христов мир, у коме ће непрестано славити Бога што их је кроз ту тешку муку довео к себи.
И свето Косово наше, свети Јоаникије, поврати прво у срца наша, како би нам га једном Господ повратио и у руке наше, да не би светиње газили безбожници.
И моли се, свече Девички, са сузама Господу, да све нас који те са сузама молимо, како би једнога дана ушли у радост Господара свога, у радост Царства Небеског, где сви непрестано прослављају неисказано милостиву Свесвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у бесконачне векове векова. Амин.


Извор: Црноречки акатистник

Нема коментара:

Молитва Светом Јовану Златоустом



МОЛИТВА

О, велики светитељу Јоване Златоусте! Многе и разноврсне дарове примио си од Господа, и као добри и верни слуга ти си ове дане ти таланте дивно умножио; због тога си заиста учитељ васељене постао, те се сваки узраст и свако звање поучава од тебе. Ти си дечацима — образац послушности, младићима — светило целомудрености, зрелим људима — наставник трудољубља, старима — учитељ незлобивости, монасима — правило уздржљивости, молећима се — богонадахнути вођа, жељнима мудрости — просветитељ ума, речитим говорницима — неисцрпни извор речи живе, доброчинитељима — звезда милосрђа, старешинама — узор мудрог управљања, ревнитељима правде — надахнитељ неустрашивости, гоњеним правде ради — наставник трпљења. Свима си био све, да како год спасеш кога. Но поврх свега овога ти си стекао љубав, која је свеза савршенства, и њоме си као божанском силом сабрао уједно све дарове у својој личности; и ту исту љубав, која раздељене измирује, ти си проповедао свима вернима тумачећи речи светих Апостола. А ми грешни, сваки имајући свој дар, немамо јединство духа у свези мира, бивамо сујетни, љутећи један другога, завидећи један другоме. Зато дарови који су нам раздељени показују нам се не на мир и спасење, него на омразу и осуду. Тога ради ми раздором витлани припадамо к теби, светитељу Божји, и скрушена срца те молимо: молитвама својим одагнај од срца наших сваку гордост и завист, које нас раздељују, да у многим удима буде једно тело црквено, да бисмо, по речи твоје молитве, заволели један другог и једномислијем исповедали Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, сада и свагда и кроза све векове. Амин.

Извор: 
facebook страница Не псуј БОГА !!!
https://www.facebook.com/Ne.Psuj.Boga/photos/a.250729466810.146606.187737471810/10153161709236811/?type=3&theater
Нема коментара:

Химна Светом Сави

Химна Светом Сави
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
С неба шаље благослов
Свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву.
Здраво Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело Кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу
Светог оца Саву.
Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал' не спали славе,
Нити спомен Саве.
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Нема коментара:

Молитва Светом Архистратигу Михаилу

АРХАНГЕЛ МИХАИЛО СПАСАВА ГРЕШНЕ - 20/21 НОВЕМБАР
Молите се за празник Архангела Михаила у поноћ 18. на 19. септембар (Чудо у Хони) и 20. на 21. новембар Сабор Светог Архангела Михаила, јер Архангел Михаил за свој празник ноћу одлази у ад и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молите се те ноћи и Он ће услишити молитву у којој питате да упокојене (по крштеним именима) избави из Ада. Помените крштена имена ближњих, пријатеља и рођака, додавајући при том «и сроднике по телу до Адамова колена».
Архистратиг Божији Михаил се јавио једном од богоугодних монаха братства манастира Светог Архистратига Божија Михаила у Кремљу 11.8.1906. године, где је ова молитва написана на припрати Храма, и рекао му: „Који човек буде читао сваки дан молитву ову, тога дана неће га се дотаћи на ђаво ни зао човек, лењост неће саблазнити срце, а ако ли се човек упокоји, то душу његову ад неће примити. Амин“
Такође се можете молити и за све своје живе ближње (децу, мужа, родитеље...) свакодневно, помињући њихова крштена имена.
Препоручљиво је да се то уради свако јутро.


МОЛИТВА СВЕТОМ АРХИСТРАТИГУ МИХАИЛУ

Господе Боже, велики Цару Беспочетни, пошаљи, Господе, Архангела Твог Михаила на помоћ слугaма Твојим (имена), избави нас од непријатеља наших, видивих и невидивих.

О Господњи Велики Архангеле Михаило, излиј миро благостиње на рабе Твоје (имена).
О Господњи Велики Архангеле Михаило, што демоне уништаваш, запрети свим непријатељима нашим који се боре против нас, учини их као овце и уништи их као прах пред лицем ветра.
О Господњи Велики Архангеле Михаило, шестокрилни Први Књаже и Војводо Небеских Сила, Херувима и Серафима, и Свих Светих!
О Предивни Архангеле Михаило, чувару неизречених Тајни Божијих, буди нам Велики помоћник у свему: у увредама, у жалостима, у тузи, у пустињама и на распућима, на рекама и на морима тихо пристаниште.
Избави нас, Велики Архангеле Михаило, од свих лажи ћаволских, увек услиши нас грешне слуге Твоје (имена), молећи Тебе и призивајући име Твоје Свето, похитај у помоћ и услиши молитву нашу.
О, Велики Архангеле Михаило! Победи све противнике наше Силом Часног Животворног Крста Господњег, Молитвама Пресвете Владичице Богородице и Светих Апостола, и Светитеља Николаја Чудотворца, Светог Пророка Божијег Илије, Светог Андрије јуродивог, Светих Великомученика Никите и Евстатија, и Светих Светитеља, Преподобних, Мученика, и Свих Светих, и свих Небеских Сила. Амин.
О, Велики Архангеле Михаило, помози нама грешним слугама Твојим (имена), избави нас од земљотреса, потопа, огња, мача, од изненадне смрти и од свакога зла, и од свакаквог врага лажљивог, којег бура наноси и од лукавог избави нас, Велики Михаиле Архангеле Господњи, сада и увек и у векове векова. Амин.
Свети Архистратиже Божји Михаиле са свим Небеским Силама, молите БОГА за нас!
Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)